Sa odbojkom mi je Nova godina mnogo srećnija!

Treniram odbojku u Odbojkaškom klubu „Užice“! Srećna sam! Tu mi trenira najbolja drugarica!

Vreme provedeno sa drugaricama iz ekipe ne može se uporediti sa bilo kojim delom dana. Zajedno idemo kroz grad na trening, zajedno smo u svlačionici, zajedno se zagrevamo, uvek igramo u istoj ekipi i zajedno se uvek vraćamo kući… Mnogo volim svoju drugaricu. Ali mnogo volim i svoju ekipu, jer sam tu stekla mnogo novih drugarica. Volim i svog trenera koji me uči svim tajnama odbojkaške igre! Volim i što u mom klubu treniraju dečaci. Mnogo su slatki kad završe trening i kad sramežljivo i pognute glave moraju da prođu kroz špalir mojih saigračica pre nego što izađu iz hale.

Kada sam tužna raspoloženje mi povrati osmeh mojih klupskih drugarica! Kada mi ne ide u školi, nekako mi krene smeč i ja zaboravim na školske neuspehe.

Osećaj kada obučem dres svog kluba na kome piše moje prezime je predivan. Kao da letim po parketu! Kada na utakmici izgubimo tužna sam. Ali i taj poraz brzo zaboravim, jer tu su moje drugarice, tu je njihov osmeh… tu je njihovo slatko tračarenje o dečacima… Kada pobedimo… taj osećaj ne mogu da opišem… Ali nisam pobedila ja… pobedila je moja ekipa! Taj osećaj zajedničke sreće nema cenu i ne mogu da ga uporedim ni sa čim na svetu!

Da ne treniram odbojku… to ne mogu da zamislim! Srećna sam i hvala mom klubu za ovaj osećaj sreće!

I kad ne budem više u svom klubu, nosiću sa sobom divne uspomene i uvek ću mu se rado vraćati! Nikada neću zaboraviti svoje klupske drugarice i svoje divne trenere, sjajne pedagoge!

Hvala Odbojkaškom klubu „Užice“ što postoji i što je postao neodvojivi deo mog života!

A Nova godina? Pa i ona će biti sjajna! Osećaj sreće zbog moje divne porodice i zbog prelepe škole koju pohađam je potpun samo sa mojim klubom i sa mojom odbojkom!

Živela odbojka! Živeo Odbojkaški klub „Užice“!